电子钢琴哪个品牌好？卡西欧GP钢琴随心所欲的演奏
百度 其中最重要的元件是ToF（time-of-flight，飞行时间技术）传感器，按照百科资料的解释，该技术得名于航空的遥感科技，简单来说就是深度传感器配合红外点阵投影计算出目标物体（手机上特指人脸）的三位轮廓信息。
22. октобар (22.10.) ?е 295. дан у години по грегори?анском календару (296. у преступно? години). До кра?а године има ?ош 70 дана.
Дога?а?и
[уреди | уреди извор]| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- 1721 — После успешно окончаног рата са Шведском, Руси?а ?е постала нова сила на Балтику, а Петар Велики проглашен за цара целе Руси?е.
- 1773 — Кра? Тонга поклонио енглеском истраживачу ?е?мсу Куку горостасну кор?ачу, ко?а ?е у Лондону живела до 1966.
- 1797 — Француз Андре-Жак Гарнерен први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара.
- 1844 — Велико разочара?е у САД, где ?е више хи?ада верника очекивало други долазак Исуса Христа.
- 1873 — Да би онемогу?ио Французе да се удруже с немачким непри?ате?има, немачки цар Вилхелм I Хоенцолерн, на иници?ативу канцелара Бизмарка, придружио се савезу Руси?е и Аустроугарске.
- 1894 — Михаило Петрови? Алас, постао професор математике на Велико? школи.
- 1895 — Воз ?е искочио из шина на железничко? станици Монпарнас у Паризу.
- 1944 —
- Во?во?анске бригаде за?едно са ?единицом Црвене арми?е у Другом светском рату ослободиле О?аке.
- Дан ослобо?е?а Земуна у Другом светском рату.
- 1947 — Почео ?е рат Инди?е и Пакистана око Кашмира пошто ?е кашмирски махара?а Хари Синг одбио да се прик?учи ?едно? од две зем?е када ?е поде?ен инди?ски потконтинент. Рат почетком 1949. окончан посредством У?еди?ених наци?а, а Кашмир остао поде?ен.
- 1964 — Француски к?ижевник Жан Пол Сартр одбио Нобелову награду за к?ижевност.
- 1987 — Примерак ретке едици?е Гутенбергове библи?е продат у аукци?ско? ку?и ?Кристи“ у ?у?орку за рекордних 5,39 милиона долара.
- 1991 — Председништво ?угослави?е непотпуном саставу, чинили га Срби?а, Во?водина, Косово и Црна Гора, одбацило предлог Европске за?еднице да ?угословенска федераци?а буде реконституисана у асоци?аци?у суверених држава. Одлука допринела продуб?ава?у ?угословенске кризе и дефинитивном распаду зем?е.
- 1992 — На путу Прибо?-Рудо из аутобуса киднаповано 16 муслимана, становника села С?еверин на граници Срби?е и Босне, а потом уби?ено у Вишеграду. Отмицу и убиство извршили Милан Луки?, Оливер Крсманови? и Драгутин Драги?еви? и ?ор?е Шеви?, припадници Вишеградске бригаде Во?ске Републике Српске, ко?и су готово 11 година после отмице осу?ени на вишегодиш?е казне затвора.
- 2000 — Посмртни остаци ?едног од на?ве?их српских песника ?ована Дучи?а пренети, 57 година по ?егово? смрти, из америчког места Либертивил и сахра?ени у родном граду Треби?у у Републици Српско?. Сахрани присуствовао и председник ?угослави?е Во?ислав Коштуница, ко?и ?е потом посетио Сара?ево, што ?е била прва посета председника ?угослави?е неко? од бивших ?угословенских република.
- 2009 — Ма?крософт званично пустио у прода?у оперативни систем Windows 7.
- 2021 — На?ма?е 16 ?уди ?е погинуло, а 9 се води као нестало у пожару ко?и ?е избио у фабрици за производ?у барута у руском региону Р?аза?.
- 2022 — Лидер странке Бра?а Итали?е ?ор?а Мелони положила ?е заклетву као нова преми?ерка Итали?е. ?ор?а Мелони ?е постала у?едно и прва жена ко?а ?е постала преми?ер Итали?е.
Ро?е?а
[уреди | уреди извор]- 1071 — Вили?ам IX од Аквитани?е, ?едан од во?а Крсташког рата 1101. године. (прем. 1126)[1]
- 1592 — Густав Хорн, шведски во?сково?а. (прем. 1657)
- 1689 — Жоао V Португалски, кра? Португали?е. (прем. 1750)
- 1811 — Франц Лист, ма?арски композитор. (прем. 1886)
- 1844 — Сара Бернар, француска глумица. (прем. 1923)
- 1847 — ?акоб де ла Ра?, бурски генерал. (прем. 1914)
- 1870 — Иван Алексе?евич Бу?ин, руски писац и аутор, добитник Нобелове награде за к?ижевност. (прем. 1953)
- 1881 — Клинтон Де?висон, амерички физичар. (прем. 1958)
- 1887 — ?он Рид, амерички новинар, песник и соци?алистички активиста. (прем. 1920)
- 1893 — Ернст Епик, естонски астроном и астрофизичар. (прем. 1985)
- 1896 — Чарлс Глен Кинг, амерички биохемичар. (прем. 1988)
- 1913 — Бао Да?, ви?етнамски цар. (прем. 1997)
- 1915 — ?ицак Шамир, израелски политичар. (прем. 2012)[2]
- 1917 — ?оун Фонте?н, британско-америчка глумица. (прем. 2013)
- 1919 — Дорис Лесинг, британска к?ижевница, добитница Нобелове награде за к?ижевност. (прем. 2013)[3]
- 1920 — Тимоти Лири, амерички писац и диза?нер софтвера. (прем. 1996)
- 1922 — Радован Самар?и?, српски историчар. (прем. 1994)
- 1925 — Роберт Раушенберг, амерички уметник. (прем. 2008)
- 1927 — ?убомир Радичеви?, српски редите? и сценариста. (прем. 2020)
- 1929 — Лав ?ашин, сов?етски фудбалски голман. (прем. 1990)
- 1936 — ?ован Павлови?, митрополит загребачко-?уб?ански. (прем. 2014)
- 1937 — Манос Лоизос, грчки композитор. (прем. 1982)
- 1938 — Кристофер Ло?д, амерички глумац.
- 1938 — Дерек ?е?коби, енглески глумац и редите?.
- 1939 — Жоаким Чисано, мозамбички политичар.
- 1943 — Катрин Денев, француска глумица, певачица, модел и продуцентки?а.
- 1949 — Арсен Венгер, француски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1950 — Доналд Рамотар, гва?ански политичар.
- 1952 — ?еф Голдблум, амерички глумац и музичар.
- 1964 — Дражен Петрови?, хрватски кошаркаш. (прем. 1993)
- 1966 — Валери?а Голино, итали?анска глумица и редите?ка.
- 1969 — Спа?к ?оунз, амерички глумац, сценариста, продуцент и редите?.
- 1971 — Корнел Давид, ма?арски кошаркаш.
- 1971 — Томислав Ерцег, хрватски фудбалер.
- 1971 — Аманда Куцер, ?ужноафричка тенисерка.
- 1972 — Сафрон Бароуз, енглеско-америчка глумица и модел.
- 1973 — Андрес Палоп, шпански фудбалски голман и фудбалски тренер.
- 1975 — Иван Иванови?, српски ТВ водите?.
- 1975 — Мичел Салгадо, шпански фудбалер.
- 1976 — Бред Стивенс, амерички кошаркашки тренер.
- 1979 — Ненад Сто?анови?, српски фудбалер.
- 1984 — Алекс Мари?, аустрали?ски кошаркаш српског порекла.
- 1987 — Микел Хансен, дански рукометаш.
- 1989 — Вили Ворен, амерички кошаркаш.
- 1990 — Тина Бле?д, хрватска порнографска глумица.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 741 — Карло Мартел, франачки владар. (ро?. 686)
- 1383 — Фернандо I Португалски, кра? Португали?е. (ро?. 1345)
- 1906 — Пол Сезан, француски сликар. (ро?. 1839)
- 1927 — Борисав Станкови?, српски писац. (ро?. 1876)
- 1967 — Бориво?е Ж. Мило?еви?, географ, професор Београдског универзитета и академик САНУ. (ро?. 1885)
- 1973 — Пабло Касалс, шпански виолончелиста каталонског порекла. (ро?. 1876)
- 1982 — Ричард Хуго, амерички песник и к?ижевник. (ро?. 1923)
- 1986 — Алберт Сент ?ер?и, ма?арски физиолог и добитник Нобелове награде за физиологи?у или медицину. (ро?. 1893)
- 2002 — Ричард Хелмс, директор ЦИА и амбасадор САД у Ирану. (ро?. 1913)
Празници и дани се?а?а
[уреди | уреди извор]- 1883 — У ?у?орку изво?е?ем опере ?Фауст“ француског композитора Шарла Гуноа отворена оперска ку?а ?Метрополитен“.
- 1887 — Уреду за патенте у ?у?орку Никола Тесла при?авио шест изума, ме?у ко?има и вишефазну наизменичну стру?у. Изуме 1888. откупила фирма ?Вестингхаус“ и ?ихову примену приказала на светско? изложби у Чикагу 1893.
- 1912 — Тре?а српска арми?а генерала Божидара ?анкови?а потукла у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину.
- Ме?ународни дан свести о муца?у
- Српска православна црква данас прослав?а
Види ?ош
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ American Historical Company (New York, N.Y.). (1965). Colonial and Revolutionary Lineages of America: A Collection of Genealogical Studies. American Historical Company, Incorporated. стр. 317.
- ^ Mitchell, Thomas G. (12. 2. 2015). Likud Leaders: The Lives and Careers of Menahem Begin, Yitzhak Shamir, Benjamin Netanyahu and Ariel Sharon. McFarland. стр. 85. ISBN 978-1-4766-1985-9.
- ^ Margaret Moan Rowe (3. 10. 1994). Doris Lessing. Macmillan International Higher Education. стр. 1. ISBN 978-1-349-23622-0.
