【新三板报告】2017年3月陕西省新三板企业市值排行榜
百度 这棵柏树生长于渭南市白水县仓颉庙内，树龄约5000年，胸围米，根围米，高17米。
14. октобар (14.10.) ?е 287. дан у години по грегори?анском календару (288. у преступно? години). До кра?а године има ?ош 78 дана.
Дога?а?и
[уреди | уреди извор]| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- 1066 — Во?ска Вили?ама Осва?ача ?е поразила енглеску во?ску код Хе?стингса и убила Харолда Годвинсона, послед?ег крунисаног англосаксонског кра?а Енглеске.
- 1322 — Во?ска шкотског кра?а Роберта I у бици код Биланда тешко поразила енглеске трупе кра?а Едварда II. Та? пораз присилио Енглеску да призна независност Шкотске.
- 1702 - Битка код Фридлингена током Рата за шпанско насле?е. Француска во?ска изво?евала ?е Пирову победу над во?ском Светог римског царства.
- 1806 — Наполеонове трупе победиле Прусе и Саксонце у биткама код ?ене и Ауерштата. У наредних шест неде?а Наполеон покорио Пруску.
- 1809 — Бечким миром Аустри?а прину?ена да Трст, део Хрватске и Далмаци?е преда Наполеоново? Француско?, Галици?у По?ско? и Руси?и, а дистрикт Ин Баварско?.
- 1892 — Први трамва? у Београду
- 1912 — У Милвоки?у непознато лице пуцало у председника САД Теодора Рузвелта. Дебели капут и свежа? рукописа у унутраш?ем ?епу спречили да метак до?е до тела.
- 1913 — У на?тежо? рударско? несре?и у У?еди?еном Кра?евству, у руднику уг?а код Гламоргена у Велсу погинуло 439 рудара.
- 1933 — Нацистичка Немачка напустила Лигу народа и Конференци?у о разоружа?у у Женеви.
- 1939 — Више од 800 британских морнара погинуло када ?е, на почетку Другог светског рата, немачка подморница ?У 47“ упловила у британску ратну луку и торпедима потопила брод ?Ро?ал оук“.
- 1941 —
- 1944 — Британске и грчке снаге ослободиле Атину ко?а ?е била под немачком окупаци?ом од априла 1941.
- 1947 — Током пробног лета америчког во?ног авиона на млазни погон, капетан Чарлс ?егер постао први човек ко?и ?е пробио звучни зид.
- 1964 — Нобелову награду за мир добио амерички борац за ?удска права црнаца Мартин Лутер Кинг.
- 1973 — У Та?ланду влада Танома Китикачорна приморана да поднесе оставку пошто ?е арми?а одбацила ?егов захтев да силом угуши студентске демонстраци?е.
- 1988 — Егип?анин Нагиб Махфуз постао први арапски писац ко?и ?е добио Нобелову награду за к?ижевност.
- 1994 — Нобелову награду за мир поделили преми?ер Израела ?ицак Рабин, шеф израелске дипломати?е Шимон Перес и во?а Палестинске ослободилачке организаци?е ?асер Арафат.
- 2000 — Али?а Изетбегови?, послед?и ратни лидер на простору бивше ?угослави?е, повукао се из Председништва Босне и Херцеговине. Заменио га Халид Ге?ац.
- 2001 — У нигери?ском граду Кано уби?ено на?ма?е 200 антиамеричких демонстраната ко?и су два дана палили цркве, ?ами?е и рад?е.
- 2012 — Феликс Баумгартнер успешно скочио на зем?у из хели?умског балона из стратосфере у про?екту Ред Бул Стратос, са висине од 38.045 m, у току кога ?е поставио три светска рекорда у падобранству.
- 2014 —
- У снежно? олу?и и лавини на непалским Химала?има погинуло 43 ?уди.
- На фудбалско? утакмици изме?у Срби?е и Албани?е у квалификаци?ама за Европско првенство у фудбалу 2016 у Београду, избили су немири након што ?е на терен улетео дрон носе?и заставу Велике Албани?е.
- 2015 — У самоубилачком бомбашком нападу у Пакистану уби?ено на?ма?е 7, а повре?ено 13 особа.
- 2017 — У бомбашком нападу камионом са експлозивом у Сомали?и уби?ено 358 ?уди а повре?ено више од 400.
Ро?е?а
[уреди | уреди извор]- 1257 — Пшемисл II, кра? По?ске. (прем. 1296)[1]
- 1404 — Мари?а Анжу?ска, кра?ица Француске. (прем. 1463)
- 1630 — Софи?а Хановерска, во?вотки?а од Брауншва?га-Линебурга. (прем. 1714)[2]
- 1633 — ?е?мс II Ст?уарт, кра? Енглеске. (прем. 1701)
- 1644 — Вили?ам Пен, енглески филозоф и предузетник. (прем. 1718)
- 1784 — Фернандо VII од Шпани?е, кра? Шпани?е. (прем. 1833)
- 1840 — Дмитри? Писарев, руски писац. (прем. 1868)
- 1871 — Александар фон Землински, аустри?ски композитор. (прем. 1942)[3]
- 1882 — Емон де Валера, ирски државник. (прем. 1975)
- 1890 — Два?т Д. А?зенхауер, амерички генерал и државник. (прем. 1969)
- 1893 — Лили?ан Гиш, америчка глумица. (прем. 1993)[4]
- 1906 — Хана Арент, немачка политичка теоретичарка и филозофки?а. (прем. 1975)[5]
- 1910 — ?он Вуден, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. (прем. 2010)[6]
- 1914 — Ре?монд Де?вис мл., амерички хемичар и физичар, добитник Нобелове награде за физику. (прем. 2006)
- 1919 — Драгослав Аврамови?, српски економиста, гувернер Народне банке ?угослави?е и дописни члан САНУ. (прем. 2001)
- 1921 — Раде Маркови?, српски глумац. (прем. 2010)
- 1926 — Драгослав Грби?, српски к?ижевник. (прем. 1983)[7]
- 1927 — Ро?ер Мур, енглески глумац. (прем. 2017)
- 1930 — Мобуту Сесе Секо, председник Заира. (прем. 1997)
- 1931 — Душко Го?кови?, српски ?ез трубач, композитор и аранжер. (прем. 2023)
- 1934 — ?убомир Попови?, српски сликар. (прем. 2016)
- 1939 — Ралф Лорен, амерички модни диза?нер, филантроп и предузетник.
- 1940 — Клиф Ричард, енглески музичар и глумац.
- 1944 — Удо Кир, немачки глумац.
- 1946 — Франсоа Бозизе, политичар из Централноафричке Републике.
- 1959 — Ацо Петрови?, српски кошаркашки тренер. (прем. 2014)
- 1967 — Савана Самсон, америчка порнографска глумица.
- 1969 — Виктор Онопко, руски фудбалер.
- 1972 — Аманда Ди, америчка порнографска глумица.
- 1974 — ?есика Дре?к, америчка порнографска глумица.
- 1974 — Виктор Ретлин, шва?царски атлетичар.
- 1975 — Фло?д Ландис, амерички бициклиста.
- 1977 — Зоран Банови?, црногорски фудбалски голман.
- 1978 — Пол Хантер, енглески играч снукера. (прем. 2006)
- 1978 — Ашер, амерички музичар и глумац.
- 1980 — Бен Вишо, енглески глумац.[8]
- 1983 — Бети Ха?длер, немачка атлетичарка.
- 1985 — Иван Пернар, хрватски политичар.
- 1992 — Ахмед Муса, нигери?ски фудбалер.
- 1996 — Мирослав Богосавац, српски фудбалер.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 996 — Ел Азиз, фатимидски калиф. (ро?. 955)
- 1066 — Харолд II Енглески, енглески кра?. (ро?. 1022)
- 1092 — Низам ал-Мулк, перси?ски уче?ак. (ро?. 1018)
- 1631 — Софи?а Мекленбуршка, кра?ица Данске. (ро?. 1557)
- 1883 — Мари?а Трандафил српска добротворка, подигла ?е зграду за сиротиште у ко?о? се данас налази седиште Матице српске. (ро?. 1816)
- 1944 — Ервин Ромел, немачки фелдмаршал. (ро?. 1891)
- 1944 — Марко Мурат, српски сликар. (ро?. 1864)
- 1958 — Даглас Мосон, аустрали?ски геолог. (ро?. 1882)
- 1959 — Ерол Флин, аустрали?ски глумац. (ро?. 1909)
- 1965 — Вили?ам Хогенсон, амерички атлетичар. (ро?. 1884)
- 1976 — Идит Еванс, енглеска глумица. (ро?. 1888)
- 1977 — Хари Лилис Бинг Крозби, амерички певач и филмски глумац. (ро?. 1903)
- 1984 — Мартин Ра?л, енглески радио астроном. (ро?. 1918)
- 1985 — Емил Ги?елс, сов?етски пи?аниста. (ро?. 1916)
- 1990 — Леонард Бернста?н, амерички пи?анист, диригент и композитор. (ро?. 1918)
- 1996 — Исидор Папо, лекар и генерал. (ро?. 1913)
- 1999 — ?ули?ус ?ерере, председник Танзани?е. (ро?. 1922)
- 2010 — Беноа Манделброт, француски математичар. (ро?. 1924)
- 2015 — Мат?е Кереку, бенински политичар. (ро?. 1933)
- 2018 — Милена Драви?, ?угословенска и српска глумица. (ро?. 1940)
- 2018. — Патрик Бауман, шва?царски кошаркаш. (ро?. 1967)
- 2021 — Марко Живи?, српски глумац. (ро?. 1972)
Празници и дани се?а?а
[уреди | уреди извор]- 1894 — У Београду, на лини?и Калемегдан-Слави?а, пуштен у саобра?а? први трамва? на ко?ску вучу.
Види ?ош
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Kronika wielkopolska, Warsaw 1965, vol. 119, pp. 260-261: "In the same year (ie in 1257) was born the son of Przemy?l the Good Duke of Greater Poland, in Poznań, on Sunday morning, the feast of the martyr Saint Callixtus (Pope Callixtus I)".
- ^ Hugh Chisholm (1911). The Encyclopaedia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. Encyclopaedia Britannica. стр. 417.
- ^ Lorraine Gorrell (2002). Discordant Melody: Alexander Zemlinsky, His Songs, and the Second Viennese School. ABC-CLIO. стр. 231. ISBN 978-0-313-32366-9.
- ^ Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. В-?. Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 112. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ Patricia Bowen-Moore (13. 10. 1989). Hannah Arendt's Philosophy of Natality. Palgrave Macmillan UK. стр. 13. ISBN 978-1-349-20125-9.
- ^ ?Wooden dies at age 99”. ESPN Los Angeles. 4. 6. 2010. Архивирано из оригинала 2025-08-07. г.
- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). ?угословенски к?ижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 227.
- ^ James Cameron-Wilson (1. 10. 2006). Film Review 2006-2007
. Reynolds & Hearn.
